1 Sam 24, 3-21

U one dane: Saul uze tri tisuće odabranih ljudi iz svega Izraela i pođe da traži Davida i njegove ljude na istok od Litica divokoza. Tako dođe k ovčjim torovima pokraj puta; ondje bijaše pećina, i Saul uđe da čučne; a David je sa svojim ljudima sjedio u dnu pećine. I rekoše Davidu ljudi njegovi: »Evo dana za koji ti je rekao Gospodin: ‘Ja ću predati tvoga neprijatelja u tvoje ruke, postupaj s njime kako ti se mili?’« A David ustade i neprimjetno odsiječe skut od Saulova plašta. Ali poslije zapeče Davida savjest što je odsjekao skut od Saulova plašta, pa reče svojim ljudima: »Očuvao me Gospodin da takvo što učinim svome gospodaru, da dignem ruku na njega, jer je pomazanik Gospodnji.« I David oštrim riječima ukori svoje ljude i ne dopusti im da ustanu na Saula.

A Saul izađe iz pećine i pođe svojim putem. Zatim ustade David, iziđe iz pećine i vikne za Saulom: »Gospodaru kralju!« A kad se Saul obazreo, David se baci ničice na zemlju i pokloni mu se. Tada David reče Saulu: »Zašto slušaš ljude koji ti govore da David snuje tebi propast? Gle, upravo u ovaj dan tvoje su oči mogle vidjeti da te Gospodin predao danas u moje ruke u ovoj pećini. Rekoše mi da te ubijem, ali te poštedjeh i rekoh: Neću dići ruke na svoga gospodara, jer je Gospodnji pomazanik. O moj oče, pogledaj i vidi skut od svoga plašta u mojoj ruci: odsjekao sam skut od tvoga plašta, a tebe nisam ubio: spoznaj i vidi da u mojoj ruci nema ni zlobe ni opačine. Ja nisam zgriješio protiv tebe, a ti vrebaš na moj život da mi ga uzmeš! Gospodin neka sudi između mene i tebe, Gospodin neka me osveti na tebi, ali se moja ruka neće dići na tebe. Kako kaže stara poslovica: ‘Od nepravednika dolazi nepravda’, i zato se moja ruka neće dići protiv tebe. Za kim je izišao izraelski kralj? Za kim ideš u potjeru? Za mrtvim psom, za običnom buhom! Gospodin neka bude sudac, on neka sudi između mene i tebe, neka ispita i brani moju stvar i neka mi pribavi pravdu; neka me izbavi iz tvoje ruke!«

Kad je David izgovorio te riječi Saulu, odvrati Saul: »Je li to tvoj glas, sine Davide?« I Saul glasno zaplaka. Zatim reče Davidu: »Pravedniji si od mene, jer ti si meni učinio dobro, a ja sam tebi učinio zlo. A danas si okrunio svoju dobrotu prema meni, jer me Gospodin predao u tvoje ruke, a ti me nisi ubio. Kad se čovjek namjeri na svoga neprijatelja, pušta li ga da ide mirno svojim putem? Neka ti Gospodin naplati za ono dobro što si mi danas učinio! Sada pouzdano znamo da ćeš zacijelo biti kralj i da će se kraljevstvo nad Izraelom trajno održati u tvojoj ruci.«