Događa li vam se da često zaboravite zahvaliti Gospodinu na svemu što vam daruje? Meni da. Zaboravim zastati nad svojim životom i zahvaliti na svim darovima koje mi daje. Danas je prilika i tebi i meni, dragi čitatelju, da zastanemo na trenutak i zahvalimo na svemu.
Ljubav u svakodnevnici
Zaboravimo pogledati na one male detalje oko nas kojima nas Svevišnji iz dana u dan dariva. Zaboravimo zahvaliti na našim roditeljima, iskrenim prijateljima, toplom domu i poslu. Sve to uzimamo zdravo za gotovo, a zapravo sve nam je to darovano. Stoga, zastanimo i pogledajmo oko sebe koliku ljubav nam daruje upravo kroz ljude oko nas, kroz ono što radimo u našoj svakodnevnici.
Zaboravimo zahvaliti na savjetu bližnjega, njegovoj raspoloživosti da nas sasluša, ohrabri i nasmije. Zar nam nije i on darovan?
Zaboravimo zahvaliti na savjetu bližnjega, njegovoj raspoloživosti da nas sasluša, ohrabri i nasmije. Zar nam nije i on darovan? Negdje u zaboravu ostanu i one osobe koje svakodnevno svoje molitve izlijevaju pred Boga za nas i naš život. Nismo prepoznali taj ogromni dar u našem životu? Zar nije Stvoritelj divan u svojim stvorenjima? Kroz njih i preko njih nam izlijeva sebe, svoju ljubav i brigu. Evo nam prilike za zahvalnost.
Negdje u zaboravu ostanu i one osobe koje svakodnevno svoje molitve izlijevaju pred Boga za nas i naš život.
Zaboravimo zahvaliti na našim padovima jer inače ne bismo znali ustati, zaboravimo zahvaliti i na našim bolima jer ne bismo bez toga znali prepoznati tebe koji dolaziš k nama baš onda kada nam izgleda da izlaza nema.
Bože, gdje si?
Tolike godine se pitamo ‘Bože, gdje si?‘, pitamo se zašto nas ne čuješ, zašto ne odgovaraš na naše vapaje, a zapravo mi smo zaboravili na tebe. Zaboravili smo da sve ove godie gradiš, rušiš, sastavljaš, darivaš, ispravljaš, opraštaš, zacjeljuješ. Zagledani u darove i brigu oko njih, zaboravili smo na Darivatelja.
Zaboravili smo da sve ove godie gradiš, rušiš, sastavljaš, darivaš, ispravljaš, opraštaš, zacjeljuješ. Zagledani u darove i brigu oko njih, zaboravili smo na Darivatelja.
Otvori oči našeg srca da te možemo prepoznati u detaljima naše svakodnevnice, u ljudima pored nas, u situacijama kroz koje prolazimo.
Oprosti nam što smo zagledani u sebe, svoje potrebe zaboravili pogledati u tebe, oprosti što smo te izgubili iz vida samo zato što se nisi uklapao u naša razmišljanja i očekivanja. Pitajući te gdje si, mi smo ti koji smo odlutali.
Ljubavlju vječnom ljubiš nas
Isto tako zaboravili smo na ljubav kojom nas ljubiš, na strpljenje koje imaš s nama i na milosrđe kojim nam opraštaš. Naša sebičnost je prepreka da ne vidimo sve te blagoslove u našim životima, naša sebičnost je prepeka nama, ali ne tebi, jer ti nas ljubiš unatoč našim slabostima.
Naša sebičnost je prepreka da ne vidimo sve te blagoslove u našim životima…
Hvala ti, Gospodine, jer ne odustaješ od nas. Hvala ti što nam toliko toga darivaš unatoč tome što te mi ne prepoznajemo u našoj svakodnevnici, u našem životu.
Dragi čitatelju, vjerujem da imaš na čemu biti zahvalan. Zahvali!