Vlč. Matošević je naglasio kako nam Crkva u uskrsnom vremenu dolazi u pomoć, a to se osobito vidi u uskrsnoj osmini kada slušamo evanđelja u kojima se učenici susreću s uskrslim Isusom. Govorio je o dva evanđelja koja je napisao sv. Ivan evanđelist: Iv 20, 19-31 i Iv 21, 1-19

Urednik emisije važnost uskrsnih evanđelja prepoznaje u postepenom upoznavanju učenika s uskrslim Isusom. “Božja pedagogija nam pomaže kako bismo malo po malo rasli u vjeri”, ustvrdio je.

Uvečer toga istog dana, prvog u tjednu, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: »Mir vama!« To rekavši, pokaza im svoje ruke i bok. I obradovaše se učenici vidjevši Gospodina. Isus im stoga ponovno reče: »Mir vama! Kao što mene posla Otac i ja šaljem vas.« To rekavši, dahne u njih i kaže im: »Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grijehe, otpuštaju im se; kojima zadržite, zadržani su im.« Ali Toma zvani Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bijaše s njima kad dođe Isus. Govorili su mu dakle drugi učenici: »Vidjeli smo Gospodina!« On im odvrati: »Ako ne vidim na njegovim rukama biljeg čavala i ne stavim svoj prst u mjesto čavala, ako ne stavim svoju ruku u njegov bok, neću vjerovati.« I nakon osam dana bijahu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata bijahu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: »Mir vama!« Zatim će Tomi: »Prinesi prst ovamo i pogledaj mi ruke! Prinesi ruku i stavi je u moj bok i ne budi nevjeran, nego vjeran.« Odgovori mu Toma: »Gospodin moj i Bog moj!« Reče mu Isus: »Budući da si me vidio, povjerovao si. Blaženi koji ne vidješe, a vjeruju!« Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. A ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, i da vjerujući imate život u imenu njegovu. (Iv 20, 19-31) 

Rektor Nacionalnog svetišta Majke Božje Bistričke je naglasio kako je važno što Isus ne probija vrata kako bi došao svojim učenicima.

“Uskrsli Isus prolazi kroz zaključana vrata ali nenasilno. Ne sili nas da pošto-poto moramo odmah izaći i pobijediti svoj strah. On ulazi kroz ta zatvorena vrata snagom svoga uskrsnuća i govori svojim učenicima mir vama”, rekao je vlč. Matošević.

Nadalje je istaknuo da Isus učenicima pokazuje svoje ruke i bok.

“U biblijskom smislu ruke zapravo govore o identitetu neke osobe i odraz  su onoga što čovjek čini, njegovih dijela,  njegovog ponašanja. Isusove ruke zapravo govore o tome tko je Isus, prizivajući u sjećanje sve što je činio s tim rukama”, rekao je.

“Kako duboko poslanje, kako lijepo poslanje, biti Isusova ruka u svijetu”, nastavio je vlč. Matošević i rekao da mi tog poslanja nismo dostojni zbog svoje prljavštine, grešnosti i slabosti. Isusovu radnju ” dahne u njih i kaže im: Primite Duha Svetoga”, urednik emisije opisuje kao trenutak ponovnog stvaranja svojih učenika.

“Isus učenicima u uskrsnom susretu želi dati jedan novi duh, jednu novu snagu. Zato mi kršćani govorimo o važnosti novog rođenja kad smo Milošću božjom i dobrotom obdareni duhom koji nam daje snage da činimo stvari koje sami ne bismo mogli”, naglasio je.

U drugom evanđelju koje je vlč. Matošević odabrao, upoznati smo sa susretom na Tiberijadskom jezeru. Tiberijadsko more u biblijskom smislu je znak smrti, a kopno je znak spasenja i života. Urednik emisije je rekao da kad čovjeka izvučemo iz mora, tada smo ga spasili, a kad učenici izvlače ribe iz mora, to je slika spašavanja ljudi koji se nalaze u smrti i potrebno ih je izvući na kopno u zajedništvo s Bogom.

Isus se ponovno očitova učenicima na Tiberijadskome moru. Očitova se ovako: Bijahu zajedno Šimun Petar, Toma zvani Blizanac, Natanael iz Kane Galilejske, zatim Zebedejevi i još druga dva njegova učenika. Kaže im Šimun Petar: »Idem ribariti.« Rekoše: »Idemo i mi s tobom.« Izađoše i uđoše u lađu, ali te noći ne uloviše ništa. Kad je već svanulo, stade Isus na kraju, ali učenici nisu znali da je to Isus. Kaže im Isus: »Dječice, imate li što za prismok?« Odgovoriše mu: »Nemamo.« A on im reče: »Bacite mrežu na desnu stranu lađe i naći ćete.« Baciše oni i više je ne mogoše izvući od mnoštva ribe. Tada onaj učenik kojega je Isus ljubio kaže Petru: »Gospodin je!« Kad je Šimun Petar čuo da je to Gospodin, pripaše si gornju haljinu, jer bijaše gol, te se baci u more. Ostali učenici dođoše s lađicom vukući mrežu s ribom jer ne bijahu daleko od kraja, samo kojih dvjesta lakata. Kad iziđu na kraj, ugledaju pripravljenu žeravicu i na njoj pristavljenu ribu i kruh. Kaže im Isus: »Donesite ribâ što ih sada uloviste.« Nato se Šimun Petar popne i izvuče na kraj mrežu punu velikih riba, sto pedeset i tri. I premda ih je bilo toliko, mreža se ne raskinu. Kaže im Isus: »Hajde, doručkujte!« I nitko se od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin. Isus pristupi, uzme kruh i dade im, a tako i ribu. To se već treći put očitova Isus učenicima pošto uskrsnu od mrtvih. Nakon doručka upita Isus Šimuna Petra: »Šimune Ivanov, ljubiš li me više nego ovi?« Odgovori mu: »Da, Gospodine, ti znaš da te volim.« Kaže mu: »Pasi jaganjce moje!« Upita ga po drugi put: »Šimune Ivanov, ljubiš li me?« Odgovori mu: »Da, Gospodine, ti znaš da te volim!« Kaže mu: »Pasi ovce moje!« Upita ga treći put: »Šimune Ivanov, voliš li me?« Ražalosti se Petar što ga upita treći put: »Voliš li me?« pa mu odgovori: »Gospodine, ti sve znaš! Tebi je poznato da te volim.« Kaže mu Isus: »Pasi ovce moje!« »Zaista, zaista kažem ti: Dok si bio mlađi, sam si se opasivao i hodio kamo si htio; ali kad ostariš, raširit ćeš ruke i drugi će te opasivati i voditi kamo nećeš.« A to mu reče nagovješćujući kakvom će smrću proslaviti Boga. Rekavši to doda: »Idi za mnom!« (Iv 21, 1-19)

“Toj barci koja je krenula na ribarenje, pridružuju se još dva učenika koje evanđelist Ivan ne imenuje. Slušao sam jedno lijepo razmatranje koje govori da su ta dva učenika koja nisu imenovana zapravo slika anonimnih kršćana koji zapravo nisu kršćani ali žive po Evanđelju,  po svojoj savjesti.  Oni su na neki način dio Crkve iako toga nisu svjesni. Petar je prvi rekao da ide ribariti a ostali učenici su pošli za njim. To je lijepi primjer kršćanskog vodstva jer Petar nikoga nije natjerao da ga slijedi.”, ustvrdio je vlč. Matošević.

Urednik emisije je primijetio da učenici nisu ništa uhvatili iako su cijelu noć ribarili. Tu sliku usporedio je s našim životima i naglasio da se mi često naprežemo i trudimo, naizgled nizašto.

Vlč. Matošević rekao je kako nam Isus poručuje kroz ovo evanđelje da smo njegova dječica i da ne možemo sami ribariti, već nam treba njegova pomoć.

“Dijete je ono koje se oslanja na svog roditelja i zna da samo ne može puno učiniti. Uskrsnu Isus je naša pomoć i on želi da se oslonimo na njega,  da idemo s njim kroz život”, zaključio je.