Nikada ovdje na zemlji nećemo dobiti odgovor na ovo pitanje. To nam pokazuje da mi ne živimo za ovdje i da je naša domovina na nebesima. I to je ono za čim naše srce teži i za čim čezne. Nikada nećemo moći ovdje sve saznati jer nas gore Gospodin čeka i gore će biti sve u svima kako nas uči Sveto Pismo, ističe vlč. Boris Jozić.

“Mi neke odgovore želimo odmah što je i razumljivo jer smo ljudi. Prva stvar kada postavimo ovo pitanje: ‘Zašto Bog dopušta patnju?‘  jest da gledamo na to da Bog ne dopušta patnju, nego pati zajedno s nama. Isus supatnik je jedna od najljepših slika za Isusa. Kada gledamo Isusa na križu vidimo da Isus ne zaustavlja križ samo na Golgoti prije 2 tisuće godina, nego njegov križ se nastavlja i danas. Nastavlja se u svakom bolesniku i u svakome koji pati. U svakoj boli Krist nastavlja i dalje patiti zajedno s nama. Zato ostaje zajedno s nama kao Supatnik”, rekao je.

Vlč. Boris Jozić naglasio je da naša patnja dopušta da budemo patnici zajedno s njime i da nadopunjamo ono što nedostaje Isusovim ranama. “Ne zbog toga da bi njegova patnja bila nesavršena ili njegovo otkupljenje nesavršeno nego je želio toliko biti s nama da nam dopušta da ta naša patnja bude nešto što će nam pomoći da mu budemo blizu. Gospodin nam dopušta da  mu po patnji budemo blizu i da mu postanemo što sličniji, a to je ono što i mi želimo kao kršćani. Mi želimo sličiti Kristu, a to smo kada nosimo križ. I zato se križa ne trebamo bojati”, istaknuo je.

“Bog dopušta neke stvari uvijek radi većega dobra ili da bi izvukao jedno veće dobro. Upravo toga moramo biti svjesni i u to čvrsto vjerovati. Najveće dobro je sami Krist koji nam se daruje i koji želi biti s nama. Trebamo prepoznati u svome životu da je Isus naše najveće dobro i da nas ljubi”, rekao je vlč. Jozić.

Vlč. Jozić je naglasio da je patnja pročišćenje. “Vidimo da patnju Gospodin često dopušta kako bi nas pročistio i to ponjaviše od naše sebičnosti i oholosti. To su najčešće oni najteži grijesi koje zaboravljamo.  Upravo nas tu Gospodin želi pročistiti. Često dopusti patnju da se u toj svojoj sebičnosti okrenemo od nas samih prema drugima  i da pogledamo druge”, naglasio je.

“Bog po patnji nekada želi pokazati svoju slavu. Želi pokazati da je iznad svega i da je on taj koji se proslavlja i da bez njega ne možemo ništa. Nemojmo se bojati patnje i križa, nego zagrlimo ih. Dopustimo Gospodinu da nas i po križu čini sličnijima sebi i da nas čisti od naših sebičnosti i oholosti. Dopustimo Gospodinu da izvlači još veće dobro i ono što je najvažnije da se On proslavlja i da On bude taj koji će pokazati da bez njega ne možemo ništa. Također, još više od svega da nam pokaže da je On taj koji nas ljubi”, zaključio je.