Novoimenovani splitsko-makarski nadbiskup Zdenko Križić je, kao rektor Zavoda Teresianum u Rimu, dobio poziv u Kongregaciju. “Kako sam imao vrlo visoku temperaturu, javio sam da ne mogu doći. Rečeno mi je da će biti kratko, ali sam se i dalje nadao da neće biti riječi o nekom imenovanju. Tajnik kardinala prefekta ipak mi je naznačio da se radi o tome i dogodilo mi se nešto što bih jednom riječju mogao opisati kao – konfuzija.

Razmišljao sam što i kako dalje, koji stav zauzeti, prihvatiti – ne prihvatiti… Želim biti do kraja iskren i reći da je to čast koju inače nikada u životu ne bih tražio, da imam ne znam koliko života. Meni je bilo lijepo biti redovnik i bio sam sretan.

Kad je došlo do ovoga, prije svega sam vidio veliku odgovornost i morao sam to raščistiti u sebi i pred Bogom. To mi je bio najveći problem, hoću li zbilja moći odgovoriti onome što Bog od mene očekuje. Tu su bile moje borbe i iznosio sam neke svoje razloge koji jesu bili objektivni ali, iskreno, nisam ni ja previše u njih vjerovao, tako da nisam mogao ni uvjeriti druge”, naglasio je mons. Križić.

Razlozi “protiv”

Kardinalu prefektu Ouelletu otvoreno je rekao da nije puno radio u pastoralu, odnosno da nije bio ni župnik ni kapelan: “On mi je samo odgovorio da biskup i nije župnik, nego na biskupa spada vodstvo biskupije, a u tome da imam iskustva jer sam bio u vodstvu Reda. Kad sam rekao da biskupiju ne poznajem dovoljno i da krećem od nule, on mi je rekao da to može biti i prednost, jer neću imati nikakvih predrasuda. A kad sam spomenuo svoje zdravstveno stanje i dob, kardinal je bio spreman dati mi vremena za liječničke kontrole. To sam odmah odbio jer sam znao da me liječnici neće proglasiti nesposobnim za službu”. Ipak, kardinal mi je dao 24 sata za razmišljanje.

Tada sam zbilja razmišljao, molio pred Presvetim, borio se sa sobom i Bogom, ali nisam se usudio reći NE.

Više sam nastojao, čisto ljudski, da bi kardinal možda sam vidio opravdane razloge da me oslobodi službe. Osobno se ne bih nikad usudio to odbiti, jer imam i podosta iskustva Božje pomoći pa sad reći “Ne”, bojao bih se Boga da mi kaže: “Čuj, ako dosad nisi iskusio moju pomoć, što trebam još napraviti?”, zaključio je mons. Križić.