S Božjom riječi u današnjem danu! Svaki dan donosimo duhovni poticaj za ohrabrenje i promišljanje.
Zapovijedi mi da dođem k tebi po vodi! (Mt 14, 28)
Liturgija dana (1. kolovoza):
Prvo čitanje:
Jr 30, 1-2. 12-15.18-22
Riječ koju Gospodin upravi Jeremiji:
Ovako govori Gospodin, Bog Izraelov:
Upiši u knjigu sve ove riječi koje ti govorim.
Uistinu, ovako govori Gospodin:
Neiscjeljiva je rana tvoja,
neprebolan polom tvoj.
Nema lijeka rani tvojoj,
i nikako da zaraste.
Zaboraviše te svi ljubavnici,
više za te i ne pitaju!
Jer po tebi ja udarih
ko što udara neprijatelj,
kaznom krutom za bezakonje
i za mnoge grijehe tvoje.
Zašto kukaš zbog rane svoje?
Zar je neizlječiva tvoja bol?
Zbog mnoštva bezakonja
i grijeha silnih tvojih to ti učinih.
Ovako govori Gospodin:
Evo, izmijenit ću udes šatora Jakovljevih,
smilovat ću se na stanove njegove:
na razvalinama njegovim bit će opet grad sazidan,
i dvori će stajati na starome mjestu.
Iz njih će se čuti hvalospjev, i glasovi radosni.
Umnožit ću ih, i više im se neće smanjiti broj,
ugled ću im dati, i više ih neće prezirati.
Sinovi njihovi bit će mi kao nekoć,
zajednica njina preda mnom će čvrsto stajati,
a kaznit ću sve njihove ugnjetače.
Glavar njihov iz njih će niknuti,
vladar njihov ispred njih će izaći.
Pustit ću ga k sebi da mi se približi —
jer tko da se usudi sâm preda me! —
riječ je Gospodnja.
I vi ćete biti moj narod, a ja vaš Bog.
Psalam:
102, 16-21.29.22-23
Tad će se pogani bojati, Gospodine, imena tvojega,
i svi kraljevi zemlje slave tvoje,
kad Gospodin opet sazda Sion,
kad se pokaže u slavi svojoj,
kad se osvrne na prošnju ubogih
i ne prezre molitve njihove.
Nek se zapiše ovo za budući naraštaj,
puk što nastane neka hvali Gospodina.
Jer Gospodin gleda sa svog uzvišenog svetišta,
s nebesa na zemlju gleda
da čuje jauke sužnjeva,
da izbavi smrti predane.
Djeca će tvojih slugu živjeti u miru,
i potomstvo će njihovo trajati pred tobom
da se na Sionu navijesti ime Gospodnje
i njegova hvala u Jeruzalemu,
kad se narodi skupe
i kraljevstva da služe Gospodinu.
Evanđelje:
Mt 14, 22-36
Pošto je nahranio mnoštvo, Isus odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko dok on otpusti mnoštvo. A pošto otpusti mnoštvo, uziđe na goru, nasamo, da se pomoli. Uvečer bijaše ondje sam.
Lađa se već mnogo stadija bila otisla od kraja, šibana valovima. Bijaše protivan vjetar. O četvrtoj noćnoj straži dođe on k njima hodeći po moru. A učenici, ugledavši ga kako hodi po moru, prestrašeni rekoše: »Utvara!« I od straha kriknuše. Isus im odmah progovori: »Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!« Petar prihvati i reče: »Gospodine, ako si ti, zapovjedi mi da dođem k tebi po vodi!« A on mu reče: »Dođi!« I Petar siđe s lađe te, hodeći po vodi, pođe k Isusu. Ali kad spazi vjetar, poplaši se, počne tonuti te krikne: »Gospodine, spasi me!« Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i kaže mu: »Malovjerni, zašto si posumnjao?« Kad uđoše u lađu, utihnu vjetar. A oni na lađi poklone mu se ničice govoreći: »Uistinu, ti si Sin Božji!«
Pošto preploviše, dođu na kraj, u Genezaret. I ljudi ga onoga kraja prepoznaju pa razglase po svoj onoj okolici. I donošahu mu sve bolesnike te ga moljahu da se samo dotaknu skuta njegove haljine. I koji bi se dotakli, ozdravili bi.