Post 23,1-4.19; 24,1-8.62-67

Duljina Sarina života bila je stotinu dvadeset i sedam godina. Sara umrije u Kirjat Arbi, to jest u Hebronu, u zemlji kanaanskoj; i Abraham uđe u žalost za Sarom i naricaše za njom.

Potom se Abraham digne ispred svoje pokojnice te prozbori sinovima Hetovim: »Premda sam ja među vama pridošlica i naseljenik, dajte mi posjed za grob među vama tako da mogu iznijeti svoju pokojnicu i sahraniti je.«

A onda Abraham sahrani svoju ženu Saru u špilji na poljani Makpeli, nasuprot Mamri — to jest Hebronu — u zemlji kanaanskoj.

Abraham bijaše već ostario, zašao u godine, Gospodin je Abrahama blagoslovio u svemu.

Abraham prozbori svome najstarijem sluzi u kući, pod čijom je upravom bilo sve njegovo: »Stavi svoju ruku pod moje stegno, da te zakunem Gospodinom, Bogom neba i Bogom zemlje, da mome sinu nećeš nabaviti za ženu ni jednu od kćeri Kanaanaca, među kojima boravim, nego ćeš otići u moj rodni kraj i dobaviti ženu mom sinu Izaku.« A sluga mu reče: »A što ako žena ne htjedne za mnom ići u ovu zemlju? Hoću li ja onda odvesti tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?« Abraham mu odgovori: »Dobro pripazi da onamo ne vodiš moga sina! Gospodin, Bog nebesa, koji me uzeo iz kuće moga oca i rodnog kraja i koji mi je pod zakletvom obećao: ‘Tvome ću potomstvu dati ovu zemlju’, pred tobom će poslati svog anđela, i odande ćeš ti dovesti ženu mome sinu. A ako žena ne bude htjela za tobom poći, ti ćeš biti oslobođen od ove moje zakletve; ali moga sina onamo ne vodi!«

Nakon dužeg vremena vratio se Izak iz blizine Beer Lahaj Roja; živio je u kraju negebskom. U suton iziđe Izak da se poljem prošeta; diže oči i ugleda deve gdje dolaze. Kad Rebeka, podigavši svoje oči, opazi Izaka, sjaha s deve pa zapita slugu: »Tko je onaj čovjek što poljem ide nama u susret?« A sluga odgovori: »Ono je moj gospodar.« Nato ona uze koprenu te se pokri.

Sluga ispriča Izaku sve što je učinio. Tada Izak uvede Rebeku u svoj šator i uze je sebi za ženu. U ljubavi prema njoj Izak je nalazio utjehu nakon smrti svoje majke.

Psalam:

 106,1-5

Hvalite Gospodina, jer je dobar,
jer je vječna ljubav njegova!
Tko će izreć djela moći Gospodnje,
tko li mu iskazat sve pohvale?

Blaženi što drže naredbe njegove
i čine pravo u svako doba!
Sjeti me se, Gospodine,
po dobroti prema svome puku!

Pohodi me spasenjem svojim,
da uživam sreću izabranih tvojih,
da se radujem radosti naroda tvoga,
da tvojom se baštinom ponosim.