Post 32, 23-33

U one dane: Ustane Jakov noću, uzme svoje obje žene, obje svoje sluškinje i svoje jedanaestero djece te prijeđe Jabok preko gaza. Prebacivši njih na drugu stranu toka, prebaci zatim i ostalo što bijaše njegovo. Jakov ostane sam.

I neki se čovjek rvao s njim dok nije zora svanula. Videći da ga ne može svladati, ugane mu bedro pri zglobu, tako da se Jakovu kuk iščašio dok su se rvali. Potom reče: »Pusti me, jer zora sviće!« Ali on odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.« Nato ga onaj zapita: »Kako ti je ime?« Odgovori: »Jakov«. Onaj reče: »Više se nećeš zvati Jakov, nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima, i nadvladao si.« Onda zapita Jakov: »Reci mi svoje ime!« Odgovori onaj: »Za moje me ime ne smiješ pitati!« I tu ga blagoslovi.

Onom mjestu Jakov nadjene ime Penuel, jer — reče — »Vidjeh Boga licem u lice, i na životu ostadoh.« Sunce je nad njim bilo ogranulo kad je prošao Penuel. Hramao je zbog kuka. Zato Izraelci do današnjega dana ne jedu kukovnu tetivu što se nalazi na bedrenom zglobu, jer je Jakovljev bedreni zglob bio iščašen u kukovnoj tetivi.

Psalam:

 17, 1-3.6-8b.15

Počuj, Gospodine pravedni,
i vapaj mi poslušaj,
usliša molitvu iz usta iskrenih!

Od tebe nek mi dođe presuda,
tvoje oči vide što je pravo.
Istraži mi srce, pohodi noću,
ognjem me iskušaj,
al’ u meni nećeš naći bezakonja,
ne zgriješiše usta moja.

Zazivam te, Bože, ti ćeš me uslišit:
prikloni mi uho i čuj riječi moje.
Proslavi na meni dobrotu svoju,
ti koji od dušmana izbavljaš
one što se utječu desnici tvojoj.

Sakrij me u sjeni krila svojih
a ja ću u pravdi gledati lice tvoje,
i kad se probudim,
naužiti se pojave tvoje.