Oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. (Lk 7, 47)

Liturgija dana (18. rujna):

Prvo čitanje:

1Tim 4,12-16

Pripazi na samog sebe i na poučavanje! To vršeći spasit ćeš i sebe i one koji te slušaju.

Predragi!
Nitko neka ne prezire tvoje mladosti,
nego budi uzor vjernicima u riječi, u vladanju,
u ljubavi, u vjeri, u čistoći.
Dok ne dođem,
posveti se čitanju, hrabrenju, poučavanju.
Ne zanemari milosnog dara koji je u tebi,
koji ti je dan po proroštvu
zajedno s polaganjem ruku starješinstva.
Oko toga nastoj, sav u tom budi
da tvoj napredak bude svima očit.
Pripazi na samog sebe i na poučavanje!
Ustraj u tome!
Jer to vršeći, spasit ćeš i sebe
i one koji te slušaju.

Psalam:

111,7-10

Silna su djela Gospodnja.

Djela ruku njegovih vjernost su i pravednost,
stalne su sve naredbe njegove,
utvrđene za sva vremena, dovijeka,
sazdane na istini i na pravdi.

On posla spasenje svom narodu,
Savez svoj postavi zauvijek:
sveto je i strašno ime njegovo.

Početak mudrosti strah Gospodnji!
Mudro čine koji ga poštuju.
Slava njegova ostaje dovijeka!

Evanđelje:

Lk 7,36-50

U ono vrijeme: Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu. Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.
Kada to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: »Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.« A Isus, da mu odgovori, reče: »Šimune, imam ti nešto reći.« A on će: »Učitelju, reci!« A on: »Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« Šimun odgovori: »Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio.« Reče mu Isus: »Pravo si prosudio.«
I okrenut ženi reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.« A ženi reče: »Oprošteni su ti grijesi.«
Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: »Tko je ovaj da i grijehe oprašta?« A on reče ženi: »Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!«

Izvor: Hrvatski institut za liturgijski pastoral

Riječ Božju tumači vlč. Dragan Muharem, župnik župe sv. Terezije Avilske u Subotici i glavni urednik Radio Marije Srbije:

Evanđelje pred nas stavlja snažan kontrast: na jednoj strani farizej Šimun, na drugoj „javna grešnica“.

Dvoje ljudi, dvije životne priče, dva potpuno različita stava pred Bogom. Šimun je čovjek zakona, poštovan, ozbiljan, ugledan. Poziva Isusa u svoju kuću, ali ne da ga primi srcem, nego da ga iskuša. Nije mu oprao noge, nije ga poljubio, nije mu dao znakove dobrodošlice. Za njega je Isus gost kojega treba procijeniti, a ne Gospodin kojega treba častiti.

A žena – prezrena, otpisana, obilježena – ulazi nepozvana. Ona nema ugled, nema „pristojan životopis“, nema društveno priznanje. Ali ima nešto drugo: srce koje je dotaknuto Božjom milošću. Ona ne dolazi s maskama ni izgovorima. Dolazi s istinom o sebi. Suze joj teku niz lice, kosom briše Isusove noge, alabastrenu posudicu s mirisom razbija i izlijeva. To što je nekad možda koristila za zavođenje, sada predaje Gospodinu. Sve što je za nju nekad bilo oruđe taštine, postaje oruđe poniznosti.

To je slika pravog obraćenja: ono što je bilo oružje grijeha, postaje oruđe ljubavi.

Šimun, domaćin, sve promatra i u srcu osuđuje. On je farizej, čovjek Zakona. On ima znanje, ali nema ljubavi. Poznaje svih 613 zapovijedi ali ne i njihov smisao. Šimun je imao Isusa u kući, ali ne i u srcu. To je opasnost i za nas: možemo dolaziti u crkvu, imati sve vanjske znakove pobožnosti, a da Isusa nismo pustili u srce. Isus mu tada priča kratku prispodobu: dva dužnika, jedan duguje malo, drugi puno. Obojici je oprošteno.

Tko će više ljubiti? Jasno je ko’ dan – onaj kojem je više oprošteno! A onda pokazuje na ženu i na Šimuna. Ona, premda prezrena, dala je sve. On, premda „poštovan“, nije dao ništa.

Učimo iz današnjeg evanđelja: Bog ne traži od nas savršenstvo, nego srce koje ljubi. Nije važno koliko si pao, nego koliko si spreman ljubiti kad te Gospodin podigne. Isus veli: „Oprošteni su joj mnogi grijesi jer ljubljaše mnogo.“ To je ključ. Ljubav otvara vrata oproštenju, a oproštenje rađa još većom ljubavlju. Isus ne kaže ženi „Idi, budi savršena“, nego „Idi u miru“. Mir – to je plod oproštenja. Čovjek koji zna da mu je oprošteno, ne mora više živjeti pod teretom srama. On je slobodan ljubiti.

Ne spašava nas Gospodin zato što smo bezgrešni, nego zato što nas ljubi.

Možda i mi stojimo pred Gospodinom s teretom na srcu. Možda nosimo grijehe koje skrivamo, slabosti kojih se sramimo. Ali ovo što smo čitali u Evanđelju, zapisano je zbog nas, da i mi uđemo poput te žene. Ne u Šimunovu kuću, nego u Božje srce. Tamo nas čeka Onaj koji ne odbacuje, nego prima, Onaj koji ne broji dugove, nego ih briše. Ne spašava nas Gospodin zato što smo bezgrešni, nego zato što nas ljubi. A naš odgovor na tu ljubav jest ponizno priznanje i velika zahvalnost.

„Komu se malo oprašta, malo ljubi.“ Molimo da i mi spoznamo koliko nam je mnogo oprošteno, da bismo mnogo ljubili. Amen.