U one dane: Anđeo Gospodnji dođe i sjede pod hrast kod Ofre koji pripadaše Joašu Abiezerovu. Njegov sin Gideon vrhao je pšenicu na tijesku, da bi je sačuvao od Midjanaca. I ukaza mu se Anđeo Gospodnji i reče mu: »Gospodin s tobom, hrabri junače!« Gideon mu odgovori: »Oprosti, gospodaru, ako je Gospodin s nama, zašto nas sve ovo snađe? Gdje su sva ona čudesa njegova o kojima nam pripovijedahu oci naši govoreći: Nije li nas Gospodin iz Egipta izveo? A sada nas je Gospodin ostavio, predao nas u ruke Midjancima.«

Gospodin se tad okrenuo prema njemu i reče: »Idi s tom snagom u sebi, i izbavit ćeš Izraela iz ruke Midjanaca. Ne šaljem li te ja?« »Ali, gospodaru — odgovori mu Gideon — kako ću izbaviti Izraela? Moj je rod najmanji u Manašeovu plemenu, a ja sam posljednji u kući svoga oca.« Gospodin mu reče: »Ja ću biti s tobom, te ćeš pobiti Midjance kao jednoga.« Gideon mu reče: »Ako sam našao milost u tvojim očima, daj mi znak da ti govoriš sa mnom. Nemoj otići odavde dok se ne vratim s darom i stavim ga preda te.« A on odgovori:« Ostat ću dok se ne vratiš.«

Gideon ode, zgotovi jare i od efe brašna načini beskvasne hljebove, stavi meso u košaricu i juhu u lonac pa donese sve to pod hrast. Anđeo Gospodnji reče mu: »Uzmi meso i beskvasne hljebove, stavi ih na tu stijenu, a juhu prolij.« On učini tako. Anđeo Gospodnji tad uze štap što ga je držao i vrhom dotaknu meso i beskvasne hljebove. Oganj planu iz stijene, spali meso i beskvasne hljebove. Anđeo Gospodnji nato iščezne pred njegovim očima. Tad Gideon vidje da je to bio Anđeo Gospodnji i reče: »Jao, Bože! Anđela Gospodnjeg vidjeh licem u lice!« Gospodin mu odgovori: »Mir s tobom! Ne boj se, nećeš umrijeti!«

Gideon podiže na tome mjestu žrtvenik Gospodinu i nazva ga »Gospodin-Mir«.