2 Sam 1, 1-4.11-12.19. 23-27

U one dane: David se vratio kući pobijedivši Amalečane. Dva je dana proveo u Siklagu. Trećega dana dođe neki čovjek iz Saulova tabora, razdrtih haljina i prahom posute glave. Došavši k Davidu, baci se na zemlju i pokloni mu se. David ga upita: »Odakle dolaziš?« A on mu odgovori: »Umakao sam iz izraelskog tabora.« A David ga upita: »Što se dogodilo? Pripovijedaj mi!« On odvrati: »Narod je pobjegao iz boja, a mnogo je ljudi i poginulo. Mrtvi su i Saul i njegov sin Jonatan.«

Tada David zgrabi svoje haljine i razdrije ih, a tako i svi ljudi koji bijahu s njim. I naricali su, plakali i postili do večera za Saulom i za njegovim sinom Jonatanom, za Gospodnjim narodom i za domom Izraelovim što izginuše od mača. David reče:

»Oh, kako ti slava pade, Izraele, izginuše div-junaci na tvom visu!

Saul i Jonatan, ljupki, ponositi, ni živi se ne rastaše, ni u smrti!

Od orlova bjehu brži, od lavova snagom jači!

Za Saulom sad plačite, Izraelke, jer je u kras i u grimiz vas odijevo!

Uz to zlatan nakit on je na ruho vam pričvršćivo.

Usred boja poginuše div-junaci!

Smrt me tvoja, Jonatane, ožalosti!

Žao mi je tebe, brate, Jonatane!

Kako li mi drag bijaše ti veoma!

Ljubav tvoja bješe meni

još od ženske čudesnija.

Oh, kako su izginuli div-junaci,

i oružje bojno kako skršeno je!«