Tijekom došašća pripremamo se za dolazak Božića, maloga Boga, djeteta Isusa. Jeste li se ikada zapitali kako bi izgledao susret s Isusom kad ga najmanje očekujemo? Mi smo se to danas zapitali u redakciji Hrvatske katoličke mreže, stoga vam donosimo poticajnu priču Bruna Ferrera, Martino pismo. Nadamo se da će vam pomoći u pripremi srdaca za rođenje našeg spasitelja.

MARTINO PISMO

Marta otvori poštanski sandučić i ugleda pismo. Promotri ga dobro i ne htjede otvoriti, a jako ju privlačilo. Na omotnici nije bilo adrese, ni poštanske marke, bilo je samo njezino ime. U pismu je pisalo: “Draga moja Marta, u subotu prolazim tvojim krajem. Posjetit ću te. S ljubavlju, Isus”.

Oprostite, gospođo, možete li nam pomoći? Gospođo?

Ruke su joj drhtale dok je pismo odlagala na stol. Zašto Gospodin dolazi meni u posjet? Nisam ni po čemu posebna, nemam ništa čime bih ga počastila. Razmišljajući tako, Marta je prebirala po praznim policama svoje oskudne ostave. Moram kupiti malo kruha i još poneku sitnicu. Ogrne kaput i pođe u trgovinu. Kupila je pola kruha, malo salame i jedno mlijeko. Potrošila je 30 kuna s kojima je trebala izdržati do ponedjeljka.

Sa svojom skromnom zalihom vraćala se kući kad začuje glasove: “Oprostite, gospođo, možete li nam pomoći? Gospođo?” Marta je, međutim, bila toliko zauzeta brigom za večeru, da nije ni pogledala siromaha i njegovu ženu koji su bili pod trijemom. Vidite, gospođo, nezaposlen sam, a moja žena i ja izbačeni smo na ulicu. Hladno je, a i jako smo gladni. Ali ako ne možete pomoći, mi smo vam svejedno zahvalni.

Uzmite ovo malo hrane! Ja ću svome gostu već nešto pripremiti

Marta ih sada pomno pogleda i pomisli da bi oni sebi našli posla kad bi htjeli raditi. Rado bih vam pomogla, ali i sama sam siromašna. Ovih par zalogaja je sve što imam. Osim toga, večeras imam važnoga gosta, pa ga želim počastiti. Da, gospođo, razumijem vas, i svejedno Vam zahvaljujem, reče čovjek, zagrli svoju ženu i oni pođoše svojim putem. Dok se udaljavaše, Marta osjeti neku bol u srcu. Pričekajte, gospodine!

Njih dvoje se zaustaviše, a Marta potrča za njima. Uzmite ovo malo hrane! Ja ću svome gostu već nešto pripremiti. Dade im vrećicu s kruhom i salamom. Hvala, gospođo, puno Vam hvala, reče žena, a Marta pogleda njezine ruke koje su drhtale od studeni. Imam još jedan stari kaput kod kuće, uzmite ovaj da se ne smrznete, reče Marta, otkopča kaput, skide ga i zaogrnu staricu. Zatim žurno krene svojoj kući, jer joj je bilo jako hladno.

Možda bi večeras, sutra, za koji dan i mi mogli “dobiti” slično pismo

Eto, nemam ništa čime bih počastila Gospodina kada dođe, pomisli tražeći ključ da što prije uđe u kuću. U zadnji čas spazi drugo pismo u pretincu. Baš čudno, poštar nikad ne dolazi dvaput u istom danu. Uze omotnicu i otvori…”Draga Marto, jako sam sretan i zadovoljan što sam te vidio, hvala ti za slasnu večeru i za kaput. S ljubavlju, Isus.”

Bilo je hladno, ali Marta to uopće nije osjećala. Možda bi večeras, sutra, za koji dan i mi mogli “dobiti” slično pismo…
(Bruno Ferrero)