“Američki glumac i scenarist Murray Salem, ispričao je istinitu priču iz svog života:
“Očeva majka, moja baka, neuka žena iz Sirije koja nije znala niti pisati i čitati bila je istinska kršćanka.
Bar sto puta na dan, što god da bi se dogodilo rekla bi :
“Hvala ti Bože moj”.
I kad bi juha kipjela dok se kuhala rekla bi :
”Hvala ti Bože moj.”
Pitao sam je često zašto se zahvaljuje Bogu kad joj se događa i nešto loše.
”Loše se događa jer smo izgubili kontakt s Gospodom” odgovorila mi je jednom.
Inzistirala je da i ja to radim. Sve to mi je bilo jako čudno.
Jednom sam pao i izgrebao koljena i ona je ponovo inzistirala da kazem “‘Hvala ti Gospode moj!”
Kad sam napunio pet godina, krenuo sam u školu.
Zbog moje tamne boje kože, djeca su me psovala i vikala “Arapin”.
Mrzio sam školu i molio da me ne tjeraju da idem u nju.
Baka mi je tad rekla najčudniju stvar;
“Kad te psuju i ismijavaju ti kaži:”Hvala ti Bože moj”.
Najgluplji savjet koji sam čuo u tom trenutku.
Nekoliko dana kasnije, gomila djece se skupila oko mene vičući ”Arapin, Arapin.”
Pokušavao sam zadržati suze, da ne ispadnem kukavica, da im ne pokažem da sam slab ali bez uspjeha.
Sjetih se bakinih riječi.
”Hvala ti Bože moj!”, vikao sam u sebi.
”Hvala ti Bože moj!!!”
Dogodilo se nešto čudno.
Ne znam što se točno dogodilo ali suze su stale.
Možda zato jer sam osjetio da i ja sad imam jednog Prijatelja.
Od tada sam postao uspješan scenarist.
Proputovao sam cijeli svijet.
I cijeli moj život, stalno ponavljam:
”Hvala ti Bože moj”
Nekad i sto puta dnevno, isto kao nekad moja ljubljena baka.
Evo i sad imam želju da to kažem:
”Hvala ti Bože moj”
”Hvala ti Bože moj”.
”Hvala ti Bože moj”.