‘Duhovni poticaj – Živo vrelo’ pripremio za Radiopostaju Mir Međugorje fra Marin Mikulić, član Hercegovačke franjevačke provincije koji je na službi đakona u župi sv. Jakova u Međugorju.

U evanđeoskom odlomku sv. Matej nam donosi o dobrim plodovima, kaže: „Svako dobro stablo rađa dobrim plodovima, a nevaljalo stablo rađa plodovima zlim.  Ne može dobro stablo donijeti zlih plodova niti nevaljalo stablo dobrih plodova. Svako stablo koje ne rađa dobrim plodom siječe se i u oganj baca.“ 

Svako dobro stablo je kad njime teče dobar sok. A sok kršćana je sâm Kristov život, osobna svetost koju ništa ne može zamijeniti. Zato se ne smijemo nikada udaljiti od Njega. U Ivanovu evanđelju Isus nam govori: „Tko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogo roda. Uistinu bez mene ne možete učiniti ništa.“ Mi bez Isusa ne možemo ništa, s njime možemo sve. Zato je važno da naš život bude u jedinstvu s Kristom, jer taj život s Kristom nadilazi sve osobne interese, u korist drugih ljudi.

Mi bez Isusa ne možemo ništa, s njime možemo sve.

Ako u sebi imamo dobrotu, onda naš sok teče ali se ne vidi, ali se zato vide naši plodovi. Zato bi drugi ljudi morali prepoznati u nama Krista, po načinu našega ponašanja: po našoj radosti, po smirenosti, i vedrini u patnji i nevoljama, po lakoći kojom drugim ljudima praštamo njihove propuste, po zahvalnosti koju iskazujemo u malim stvarima.

Sva naša dobrota potječe iz našega srca, ako u srcu imamo Boga onda smo puni dobrote.

Sva naša dobrota potječe iz našega srca, ako u srcu imamo Boga onda smo puni dobrote. Ako u svom srcu nemamo Boga onda smo truli i ne rađamo dobrim plodovima. Onda ništa drugo ne ostaje nego da posijeku i bace u plameni oganj tj. pakao. Zato osvijestimo se i pustimo Boga da uđe u naše srce da rodi dobrim plodovima. A kako ćemo primiti Boga u svoje srce, primit ćemo ga ako se pokajemo za svoje grijehe i u svetoj euharistiji primimo živoga Boga. Samo je do nas je li želimo ili ne želimo.