Jesam li od onih koji su te na križ prikovali?

„Jesam mnogo toga što ne bih trebao biti, a premalo ono što bih trebao biti: ono što si Ti zamislio i stvorio. Svaki put kad želim biti ono što nisam, postajem i Juda, i Petar, i Filip… U ovom traganju za drugim i drugačijim, gubim i sebe i Tebe?“

06.03.2025. / 11:49 / ei

Jesam li Petar u vrtu?

Jesam li te zatajio? Jesu li me možda pitali čiji si sam, odakle dolazim i kamo idem? Da nisam slučajno Tvoj? Jesu, mnogo puta. Vjerojatno toliko puta da sam prestao to i primjećivati. Ja, Prijatelju moj, Tvoje stvorenje, htio bih biti s Tobom, ali toliko je jako to da želim biti i sa svijetom i svidjet se njemu.

Još si u vrtu me upozorio da se pazim jer bih mogao biti slab.

Biti njegov, a ne Tvoj. Još si u vrtu me upozorio da se pazim jer bih mogao biti slab. Ali dok sam uz Tebe sve mogu. A čim se malo odmaknem od Tebe, oslabim pa zatajim Tvoj glas i upozorenje. I onda kad kažem: Ma bude li trebalo i umrijet ću za tebe, ali neću te zatajiti (Mt 26,35), ne prođe puno pa te zatajim. Naivno Ti obećavam i ono što znam da ispuniti ne mogu.

Jesam, Petar sam prečesto.

Jesam li Filip?

Jesam. Toliko si s nama, ali i dalje ne vjerujem da si to stvarno Ti. Pričam ti puno, molim te puno; ne dopuštam da išta kažeš. Pitam Te skoro svaki dan da dođeš, da Te upoznam. Da pošalješ svoga Duha. Jer ako Tebe upoznam, upoznat ću i Oca (Iv 14,9). Mislim da si ti negdje otišao, da više nisi uza me. A zapravo sam ja taj koji je otišao od Tebe. Hodali smo skupa, slušao sam Te, učio od Tebe. Bio si stalno uza me, a nisam Te upoznao. Onda sam opet zavolio sebe pa sam Tebe ostavio tamo na jednom raskrižju da čekaš, a ja sam otišao drugim putem, svojim.

Pitam Te skoro svaki dan da dođeš, da Te upoznam.

Ti si ostao tamo čekati dok ja ne shvatim da ne mogu bez Tebe. Duša mi suha, žedna i bezvodna (Ps 63,2) traži izvor da se napije, a ne nalazi ga na svom putu. Ožedni da više ne može hodati pa se osvrne i vidi izdaleka Tebe, izvor žive vode. Vidi Te, ali sad treba proći neki put dok ti se ne vrati, jer nekad se ode i predaleko. Ali Tvoj sjaj nadvladava daljinu, i kad se god osvrnem prema Tebi, osvjetljavaš mi put do sebe. Ne samo da ga osvijetliš, nego ga i poravnaš (usp. Iz 40,3; Ps 1). Znam da me želiš za sebe.

Jesam, Filip sam.

Jesam li Juda?

Jesam. Kažem da Te ljubim, a zapravo te izdajem. Najviše onda kad obećam da više neću griješiti, ali opet sagriješim, opet padnem, onda kad ne podnosim teškoće. I onda kad zavidim, kad mi je krivo kad Ti drugi netko više služi, kad Ti drugi netko pere noge pomašću (Iv 12,3). I ne kažem to jer mi je stalo do drugoga, do pomasti, nego sam kradljivac k’o i Juda: stalo mi je do sebe.

Kažem da Te ljubim, a zapravo te izdajem.

I pitam se: Kako si se ti ponašao prema Judi po cijeli dan dok ste bili skupa? Jesi li pričao s njim? Jesi li ga gledao u oči? Jesi li se smijao njegovim šalama? Jesi li ga osuđivao? Gledao ga s prezirom, mržnjom? Ne znam, Prijatelju, kako si ti radio, ali mislim da nisi ovako kao ja…

Jesam, i Juda sam.

Jesam li Pilat?

I kad znam da treba drugoga braniti, i kad znam da slabijem treba priskočiti u pomoć propuštam učiniti ono što bi Ti učinio. Iako imam i želju, propuštam činiti i ljubiti jer me je strah, okrutna je svjetina. Lakše joj se prikloniti nego ići protiv nje.

Jesam, Pilat sam.

Jesam li jedan od onih koji su te trnjem okrunili, bičevali i pljuvali u Sveto lice? Jesam li od onih koji su vikali: ”Raspni ga, raspni!”?

Jesam, svaki put kad ne ljubim kao što Ti ljubiš, kad ne praštam kao što Ti praštaš, kad sam mlak i bljutav (Lk 14,35).