Oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. (Lk 7, 47)

Liturgija dana (19. rujna):

Prvo čitanje:

1Kor 15, 1-11

Ovako propovijedamo, ovako vjerujete.

Braćo!
Dozivljam vam u pamet
evanđelje koje navijestih,
koje primiste,
u kome stojite,
po kojem se spasavate,
ako držite što sam vam navijestio;
osim ako uzalud povjerovaste.
Doista, predadoh vam ponajprije što i primih:
Krist umrije za grijehe naše po Pismima;
bî pokopan
i uskrišen treći dan po Pismima;
ukaza se Kefi, zatim dvanaestorici.
Potom se ukaza braći,
kojih bijaše više od pet stotina zajedno;
većina ih još i sada živi, a neki usnuše.
Zatim se ukaza Jakovu,
onda svim apostolima.
Najposlije, kao nedonoščetu, ukaza se i meni.
Da, ja sam najmanji među apostolima
i nisam dostojan zvati se apostolom
jer sam progonio Crkvu Božju.
Ali milošću Božjom jesam što jesam
i njegova milost prema meni ne bijaše uzaludna;
štoviše, trudio sam se više nego svi oni —
ali ne ja,
nego milost Božja sa mnom.
Ili dakle ja ili oni:
tako propovijedamo,
tako vjerujete.

Psalam:

 118, 1-2.16-17.28

Zahvaljujte Gospodinu, jer je dobar!

Zahvaljujte Gospodinu, jer je dobar,
jer je vječna ljubav njegova!
Neka rekne dom Izraelov:
»Vječna je ljubav njegova!«

Gospodnja me desnica uzdignu,
Gospodnja se proslavi desnica!
Ne, umrijeti neću, nego živjeti,
i kazivati djela Gospodnja.

Ti si Bog moj — tebi zahvaljujem:
Bože moj, tebe ja uzvisujem.

Evanđelje:

Lk 7,36-50

U ono vrijeme: Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu. Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.
Kada to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: »Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.« A Isus, da mu odgovori, reče: »Šimune, imam ti nešto reći.« A on će: »Učitelju, reci!« A on: »Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« Šimun odgovori: »Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio.« Reče mu Isus: »Pravo si prosudio.«
I okrenut ženi reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.« A ženi reče: »Oprošteni su ti grijesi.«
Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: »Tko je ovaj da i grijehe oprašta?« A on reče ženi: »Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!«

Izvor: Hrvatski institut za liturgijski pastoral