Ti si Krist — Pomazanik. Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi. (Mk 8, 29, 31)

Liturgija dana (16. veljače):

Prvo čitanje:

Post 9, 1-13

Dugu svoju u oblak stavljam da znamenom bude Saveza između mene i zemlje.

Bog blagoslovi Nou i njegove sinove i reče im: »Plodite se i množite i zemlju napučite. Neka vas se boje i od vas strahuju sve životinje zemaljske, sve ptice nebeske, sve što se po zemlji kreće, i sve ribe morske: u vaše su ruke predane. Sve što se kreće i živi neka vam bude za hranu: sve vam dajem kao što vam dadoh zeleno bilje. Samo ne smijete jesti mesa u kojem je još život, to jest njegova krv. A za vašu krv, za vaš život, tražit ću obračun: tražit ću ga od svake životinje; i od čovjeka za njegova druga, tražit ću obračun za ljudski život.
Tko prolije krv čovjekovu,
njegovu će krv čovjek proliti!
Jer na sliku Božju stvoren je čovjek!
A vi, plodite se i množite, i zemlju napunite i vladajte njome!«
Još reče Bog Noi i njegovim sinovima s njim:
»Evo, ja sklapam Savez svoj s vama
i s vašim potomstvom poslije vas,
i sa svim živini stvorovima što su s vama:
s pticama, sa stokom, sa svim zvijerima
— sa svime što je s vama izišlo iz korablje —
sa svim živim stvorovima na zemlji.
Uspostavljam Savez svoj s vama,
te nikada više vode potopne neće uništiti živa bića,
niti će ikad više potop zemlju opustošiti.«
I reče Bog:
»A ovo znamen je Saveza
koji stavljam između sebe i vas
i svih živih bića što su s vama:
za naraštaje dovijeka:
Dugu svoju u oblak stavljam,
da znamenom bude Saveza
između mene i zemlje.«

Psalam:

102, 16-21. 29. 22-23

Gospodin gleda s nebesa na zemlju.

Pogani će se bojati, Gospodine, imena tvojega,
i svi kraljevi zemlje slave tvoje,
kad Gospodin opet sazda Sion,
kad se pokaže u slavi svojoj,
kad se osvrne na prošnju ubogih
i ne prezre molitve njihove.

Nek se zapiše ovo za budući naraštaj,
puk što nastane neka hvali Gospodina.
Jer Gospodin gleda sa svog uzvišenog svetišta,
s nebesa na zemlju gleda
da čuje jauke sužnjeva,
da izbavi smrti predane.

Djeca će tvojih slugu živjeti u miru,
i potomstvo će njihovo trajati pred tobom
da se na Sionu navijesti ime Gospodnje
i njegova hvala u Jeruzalemu,
kad se narodi skupe
i kraljevstva da služe Gospodinu.

Evanđelje:

Mk 8, 27-33

U ono vrijeme: Krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: »Što govore ljudi, tko sam ja?« Oni mu rekoše: »Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od prorokâ.« On njih upita: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar prihvati i reče: »Ti si Pomazanik — Krist!« I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu.
I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane. Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati. A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: »Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!«

Izvor: Hrvatski institut za liturgijski pastoral